Гордана Симеуновић:
Узећете у руке лепо опремљену књигу, глатких корица и чудног наслова: Пострушка.
Весна није страшни ловац из доба палеолита, али њена пострушка веома храбро прича о огољеном животу. Она са својих јунакиња не скида само хаљине, брошеве - жар птице, љубазне полуосмехе…
Она иде даље, у својим причама она показује какве су испод коже.
Најчешће нису нимало лепе. А какве би могле бити тако огољене?
Весна не нуди свој суд, не додаје паметне коментаре, Весна вам нуди голе приче.
Оставља вама да радите психолошке портрете,
Она пише о женама гордим, често тврдим, истрајним, неке су веселе, неке изневерене надомак остварења наде, жене злостављане, жене које злостављају, свирепе у освети, жене које мрзе, воле, надају се.
Сви Веснини ликови су у окружењу и животним ситуацијама које их као глину обликују. То су језиве ратне судбине, живот тежак и горак. Жене из Весниних прича су лечиле најгоре ожиљке, али доживљавале и велике среће. У тим животним амплитудама оне су отврдле.
Многе од њих су лоше мајке, које Змије газе и одлазе, остављајући сину у болничкој постељи до пола поједену банану. Лепа и весела Циганка која не храни своју малу девочицу, Бања чији је први син испашта њен промашени живот.
Многи од нас имају или ће имати своју Мару Секулић. Свака од нас може једном бити Мара Секулић.
Бизарно везана за материјалне ствари, Естер у причи Соба од ружиног дрвета, када покуша да исповеди свој грех, наилази на жену којој је рат на три недеље ускратио путер.
Насупрот њима су дивна Ружица Лазаревић (Роза Елазар) која покушава да стварност учини за мајчине очи онаквом каква она није.
Најјачи лик је свакако лик Саре из Жар птице.
Величанствена је жена која уме где треба и како треба да каже, да победи.
Занимљиво је колико има лепоте у мушким ликовима из ових женских прича.
Најпре муж који пригрли на прави начин своју овчицу заљубљену у познатог редитеља, Милутин Токовић из приче Буена Барахас, Француз у Лондону, Машин син који је умео да се избори за своју љубав.
У мушкој соби често је певао један мушкарац, са бројним опекотинама и сав у завојима.
Веснине приче су слојевите, ако кренете да скидате све те слојеве, може вам се десити и да залутате. Не идите предалеко.
После првог читања, нећете осетити горак укус у устима или мучнину у стомаку.
Начин на који она пише, или говори кроз своје јунакиње, невероватно, али истинито, круни и посипа по читаоцу неку необичну радост.
То је Веснин начин да нам каже:
- Живот је леп!
Нема коментара:
Постави коментар