Доктор Мита

(Лариса Бабајева)

....Био је стигао до тачке у којој све престаје да се креће, далеко од дрвећа и зимзелених бршљана, до неког много питомијег предела где су му мисао и памет биле чврсто приковане ексерима од туге коју није могао да објасни. Био је намеран да стигне до те непознате куће и види ко у њој станује. Кућа пред њим будила је најчуднија размишљања о кући коју је имао, али је није доживљавао као потпуну. “Ускоро”, надао се, “ускоро ће доћи дан да ујутру устанем у своме дому, а ваздуху ће бити засићен мирисом јасмина. Велика чапља, која се некада гнездила на нашем крову, опет ће прелетати изнад моје главе, узнемирена што сам се пробудио тако рано, знајући да не могу никада да сазнам оно што сам тражио да сазнам по стазама и богазама”. Становници те удаљене куће су га примили, нахранили и напојили, па се он возом вратио своме дому, на чијим су зидовима висили необични лагани теписи и хиљаде фотографија у малим златним рамовима. Међу њима се истицало мноштво портрета неке жене, а на полеђини свих њих писало је исто- „Лариса Бабајева“.
(из приче "Мртви лекар")