Драга Весна,
Ево, заврших пре неки дан “Пострушку”, и записах утиске:
Опет, сличан доживљај. Суптилан, писмен језик. Одражава ону праву магију приче. Иако наизглед реалистичне, имају дозу искошености и оригиналност – правом мером одмерену.
Највише су ми се допале „Горан Марковић“, „Стрип“. И “Дефиниција живота“ – дубоко загледана унутар себе готово до солипсизма, а и даље од њега. – „Постојимо само ја,и моја свест, али и то је све чешће упитно“...
Рекла бих да су оне најкомпактније и најзаокруженије, а и мало померене, „Горан“ чак и мало онострана – на ненаметљиви начин је унето нешто такво, можда би могао стајати други наслов, или поднаслов „Горан с оног света“? А, богме, и тај Душан је готиван. J. Душан = Горан, или Горан = Душан? Свеједно.
Допале су ми се нарочито и приче„Ходник“, „Жар птица“,и „Живка Живац из Грабовац...“ – такође заокружена, као Петрија, само сконцентрисана, тиме и убитачнија.
Прича „Француз у Лондону“ је такође врло интересантна, једино чини ми се да јој фали блага доза трансцеденције, можда се то могло још малко више одмаћи од реалистичности, и самог „причам причу“ манира. Мотив да само њему успева да откључа је вредан додатне разраде и надградње.
И, мени посебно занимљиво: откуд приметно интересовање за јеврејске мотиве? То је једна од мојих омиљенијих тема и мотива, премда сама нисам јеврејског порекла. Али, врло ме занима тај народ, његова историја. Не само због породичне традиције, тазбине, пријатељства и блискости с појединим представницима овога народа, него и шире, до историје, философије, теологије, Берђајева, да не дужим сад... У првом роману „Поздрав из црне рупе“ су ми чак главни јунаци Јевреји. Требало би да се угледамо више на њих. Ако је могуће.
Бакћући се ових дана око неких нових својих покушаја приповедака - један од њих је настао поводом омиљене интерпретаторке латино мелоса, Марије Долорес Прадера, као и још неких других мотива, што евоцирају успомене из детињства - схватих да се заправо донекле позивам, између осталог, управо и на твоју приповедачку поетику и манир.
Дакле, за мене се твоје писање овим још једном показало као високо квалитетно. Чим нешто буди инспирацију, и постаје узор, нема другог тумачења, него да уистину вреди.
Срдачан поздрав,
Неда
Нема коментара:
Постави коментар