Зашто људи пишу?

"Пишем зато што је то увек боље од истоваривања сандука на централној градској пијаци."
"Пишем зато што не знам друго да радим."
"Пишем зато што после могу да посветим књиге својој кћери."
"Пишем зато што се тако сећам свих особа које сам волела."
"Пишем зато што ми се свиђа да самој себи причам приче."
"Пишем зато што волим да приповедам догађаје."
"Пишем јер на крају могу да попијем једно пиво."
"Пишем зато што ми се свиђа."
"Пишем да бих вратила нешто од свега онога што сам прочитала."
"Пишем, јер се плашим."
"Пишем, јер ми не преостаје ништа друго."
"Пишем јер ме то највише забавља Увлачи сав мој интелект, моја осећања и обухвата све оно што знам о свету и људском бићу."

Пишемо јер се бојимо смрти? Пишемо јер се бојимо да живимо? Зато што имамо носталгију за детињством? Зато што је прошлост побегла на брзину или зато што хоћемо да је зауставимо? Пишемо зато што због старости осећамо носталгију, жаљење?Зато што бисмо желели да смо урадили једну ствар коју нисмо урадили? Зато што смо овде, а хоћемо да смо тамо, а да смо тамо, зар не би било боље да смо остали овде? Као што је говорио Бодлер: живот је болница где сваки болесник хоће да промени кревет. Један верује да би могао брже да оздрави када би се налазио поред прозора, док други мисли да би му било боље у близини пећи”.

"Пишем да бих преварила време у коме сам се нашла не својом кривицом."


"Пишем, јер је све ово исувише компликовано да би било стварно, па ми је свет у коме се налазим док пишем ближи...а свет је сан и једном када се све ово заврши, надам да ће само он и да остане"....
(један од ових одговора је мој....)